 ПРИЈАВА |
 |
|
| |
|
 НЕКРЕТНИНЕ |
|
|
| |
|
 ФИРМЕ |
|
|
|
|
|
 ОСТАЛО |
|
|
|
|
|
|
|
|
 |
|
Жеља дуга стотину година 03.07.2008.
 БИЛЕЋA - На Вучјем Долу изнад Билеће закопани су темељи будуће цркве Светог Aнтиногена, која ће се налазити на црногорској територији, али уз саму границу са Републиком Српском, а биће изграђена у спомен на Херцеговце и Црногорце из чувене Вучедолске битке 15. јула 1876. године.
Црква се гради уз благослов епископа будимско-никшићког Јоаникија и захумско-херцеговачког и приморског Григорија, а како је најављено, темељи ће јој бити освештани 29. јула ове године.
Предсједник одбора за изградњу цркве Неђо (Лазарев) Комненић, који је родом из оближњег црногорског села Пилатовци и до посљедњег рата је живио у Сарајеву, а од тада у Београду, добро је проучио историју Вучедолске битке и свега што се дешавало послије у вези с њом.
- Битка на Вучјем Долу једна је од најсјајнијих и највећих српских побједа над Турцима уопште. То је уједно и највећа битка у оквиру велике буне против Турака 1875-1878. године, а у њој је учествовало 16 херцеговачких и 14 црногорских батаљона, који су се борили против регуларних турских јединица - испричао је Комненић.
Он је додао да је црногорском и херцеговачком војском командовао књаз Никола Петровић, а битка се одиграла 15. јула 1876. године у пријеподневним часовима. Херцеговачке и црногорске јединице су се повлачиле, али је то био само привидан вјешти маневар. У бици је погинуо тачно 71 Херцеговац и Црногорац, док су Турци имали близу 4.000 страдалих војника и официра.
Олтар на крвавом камену
Они који су имали прилику да виде пројекат и макету будуће цркве на Вучјем Долу веле да је по свему видљиво да ће све бити баш као у пјесми која каже "Олтар прави на камен крвави". Нека и будућа црква означава докле је туђинска турска нога стигла и гдје је стала. Народ тих крајева не заборавља да послије битке на Вучјем Долу Турцима више није било остајања у БиХ, што је и њима самима вјероватно било јасно, па су је брже-боље продали и издали Бечу, ко ће све знати за коју и какву врсту услуге.
(Глас Српске) Број читања: 1598
|
|
|
|
 ВЕСТИ |
|
