Митрополија црногорско-приморска и Црквена општина зетска уприличили су, 3. јуна, у Дому културе у Голубовцима, двосатну духовну академију, поводом зетске славе Св. Јована-Владимира, краља зетског. У правој академској атмосфери, каква доликује оваквим светковима, иако смо у публици примијетили и бројне, од пољских радова, осунчане тежаке, вјерни народ и грађани Зете уживали су у садржајном едукативно-забавном програму, који је зналачки водио Никола Пејовић, млади интелектуалац и духовник из Матагужа.
У име домаћина, собрање је поздравио Жељко Ћалић, парох доњозетски и позвао господина Амфилохија, митроплита црногорско-приморског да багослови скуп.
- Нема звања које не може бити свето. Ипак, у календар светаца најтеже је ући људима од власти, јер задобивши власт, они начешће изгубе спас. На овим нашим просторима бити господар живота и смтри је велики дар од Бога, али и још веће искушење. Да и владари могу бити свети, показује житије св. Јована-Владимира, који нас учи да се без Божје помоћи не може ни преко прага. Зато од његове свете жртве морамо сви учити, а нарочито ови наши савремени властодршци који су кренули странпутицом - поручио је господин Амфилохије.
Потом је своје виђење живота и несвакидашње жртве Св. Јована Владимира за српски народ изнио и Мирчета Шљиванчанин, млади теолог из Подгорице.
У веома садржајном и окрепљујућем програму, шта знају и умију, на прави начин, показали су чланови хора Српског пјевачког друштва \"Бранко\" из Подгорице, хор \"Свети Сава\", при храму Христовог васкрсења, рецитатори Милош Ћалић и Ђорђина Никчевић, гуслар Спасоје Поповић, малена пјевачица Милица Вукчевић уз пратњу на хармоници свог нешто старијег брата Вука. Ипак, дјеца са вјеронауке из хора при цркву Св. Николе у Матагужима су, као награду за неколико наступа, награђена најдужим аплаузом.
Резање славског колача и домаћинско послужење обављено је у просторијама \"Зетског дома\" на Хановима, а народно весеље вјерног народа и грађана повдом зетске славе Св. Јована-Владимира је потрајало до дубоко у ноћ.

 Уче дјецу вјери и обичајима
Послије више од 60 година непостојања вјеронауке за православни живаљ у рожајској општини, први часови вјерског подучавања одржани су ових дана у цркви Ружици, посвећеној светом Јовану Крститељу, која је изграђена прије 17 година. Часове је покренуо отац Милан Станишић, који је казао да, након што су изграђене цркве Свете Тројице у Буковици и Свети Лука у Бијелој Цркви, планира да и у тим селима организује вјерску школу.
- Упоредо са обнављањем и подизањем нових цркава, у рожајском крају је заживио и црквени живот. За сада имамо од 10 до 15 ученика, које подучавамо православним обичајима, вјери, посту, молитви и уопште свим врлинама. Дјеца су будућност Цркве и треба их упутити у духовни живот како би знали да цијене, поштење и рад, своју и туђу вјеру – казао је Станишић, који је изразио наду да ће и старији кренути стопама дјеце и у већем броју присуствовати богослужењима недјељама и празницима.
Он је додао да ће се трудити да дјецу научимо црквеном појању и одговарању на литургији како би могла да учествују на богослужењима.

 Освештан храм Вазнесења
На велики хришћански празник Спасовдан, у четвртак, 5. јуна, у Лијевој Ријеци освештана је обновљена црква Вазнесења, у народу позната као Бијела Ракетића црква из 17. вијека. Свету литургију служио је митрополит црногорско приморски и скендеријски господин Амфилохије са свештенством. Господин Амфилохије је пред бројним Васојевићима рекао да су љеворечки преци знали чему да посвете храм и да су тиме показали да су били духовно племенит и дубоко православан народ.
- Ова обнова посебно је потребна овом крају јер су Васојевићи током посљедњих 60 година били на великом распећу. Томе је дошао крај и ово велико племе постаје оно што је било кроз историју – рекао је господин Амфилохије.
Након литургије окупљеним Васојевићима обратили су се Зоран Лутовац, амбасадор Србије у Црној Гори, Слободан Томовић, философ, Славко Зечевић у име Удружења Васојевића „ВасоЋ и Богдан Лабовић из Берана. Сви они су истакли да је за Васојевиће обнова цркве у Лијевој Ријеци велики догађај, јер се ради и колијевци и духовном центру овога племена.
Љеворечки храм је почео да се обнавља прије скоро 15 година, јер је до тада био запуштен са оронулим кровом, без врата и прозора. Уз благослов митрополита Амфилохија, Црквени одбор и Удружење Васојевића „Васо\", успјели су да обнове цркву, па се у Лијевој Ријеци на Спасовдан послије неколико деценија чуло звоно, литургија и молитва.

Обнова храма пресвете Богородице
КОЛАШИН - Активиран је рад одбора за обнову храма преосвете Богородице у Мртвом Дубоком. На челу одбора је Милета-Микан Булатовић, градоначелник Општине.
По Булатовићевим ријечима, ради се о обнови изузетно вриједног културног-историјског споменика, који је крајем деветнаестог вијека проглашен саборном црквом. Како је наведено у књизи \"Ровца и Ровчани\", аутора Стевана Поповића, историчара, црква је саграђена крајем седамнаестог вијека. Прво се налазила на Госпођином пољу, односно на заравни изнад ушћа ријеке Мртвице у Морачу. Касније је пренесена у Мртво Дубоко под стијену Костриковицу.
- Посао на обнови цркве неће бити нимало лак. Потребни грађевински материјел морамо допремити на коњима, јер пута нема а његова изградња је готово немогућа. План нам је да са пословима почнемо што прије (што условљава прилив потребних средстава), како би током грађевинске сезоне обновили ову духовну светињу, која је изузетно значајна за историју Роваца - наглашава Милидраг Комнена Булатовић, члан одбора за обнову храма, на чије је име и отворен жиро рачуна код Подгоричке банке, експозитуре у Колашину број : 907-55001-17 партија 04-201-0001581.0.
Булатовић наглашава да ће сви приложници средстава бити уписани у књигу добротвора цркве.